II. Определите, на каком языке написан текст. Докажите принадлежность языка к западно- или южнославянской группе.

 

1. Svetlana Makarovič je veliko, dobro in zelo domiselno pisala za mladino in najmlajše. Napisala je mnogo živalskih pravljic, ki so njena najpomembnejša pripovedna oblika (Miška spi, 1972, Zajček gre na luno, 1973, Take živalske, 1973). V svojih mladinskih pripovedih je oblikovala samosvoj slog. Odlikujejo ga motivne in besedne domislice ter anekdotičnost opisov literarnih osebic in dialogov. Nestrinjajne z družbenimi razmerami je večkrat izrazila v besedilih in dejanjih. Zavzemala se je za sindikat svobodnih ustvarjalcev, branila avtorske pravice in demonstrativno izstopila iz Društva slovenskih pisateljev. Med drugim je odklonila sprejem Prešernove nagrade leta 2000 in izstopila iz RKC.

 

2. На провод светски не мислејки
Ја барам вашта дружба јас,
Ви нудам залаг нов, бидејки
Подостоен ке е за вас,
Подостоен за душа красна
Исполнета со мечти свои,
Од лирика и песна јасна,
Од простота и мисли-рој.
Но ништо... Подајте си раце
Кон овој шаролик букет
Што малку смешен е, но — жален,
И малку прост, и идеален,
А плод на мојте шеги сет,
На бессоницата ми страдна,
На мојов зелен живот млад,
На умов, се́ што цени ладно,
На срцето што тоне в јад.

 

3. Zagadki. Co dzisiaj wyskoczy z cylindra?
Czy słowonoże przebiją dla zabawy, zanim
cyrkowy namiot znowu zamieni się w dom?
A ja cię pierdolę - powiedział to tak
łagodnie, że nie wiedziała czy zaprasza ją
do łóżka czy wyrzuca za drzwi.
Kiedy gaśnie śmiech i światła na arenie,
wchodzi w ten spokój nie otwierając oczu.
Po omacku wdrapuje się na trampolinę;
skacze w ciemno i nic już nie ma znaczenia.
Złamać kark trudniej niż złamać dane słowo.
Jeśli coś musi umrzeć, niech umiera szybko,
bez sztucznego utrzymywania przy życiu.
Tak jest bardziej po ludzku i nie zaboli.

 

4. Да ми отвориш аз не те изчаках

и даже (не посмях) не позвъних.

Влезнах неуверена и плаха -

като на ранно утро бял светлик.

Не забеляза. Тихичко приседнах
до прозореца със спуснатите щори.

Исках към деня ти да погледна

и с лъчите слънчеви да ти говоря.

Във косите ти зарових със въздишка,

по лицето ти рисувах с пръсти топли,

устните подръпвах ти в усмивка

и от тях изпивах тъжните ти вопли.

Нека още малко те погледам...

После ще си тръгна в утринта

и всеки пак по пътя ще поеме...

Ти - с друга някоя, а аз - сама...

 

5. Ta mań se nĕt zejźo,

Ta źiwa, a pśejźo,

Wót tłusteje kuŕawy zahobalona.

A pŕezy tam sowy leśe,

Jich hócy ga jagaŕam swésé.

A ḿazy zas ńetopyŕe se wiju,

Kenž z kśidłoma zašwigaju

A chłodnosć jim pśidawaju.

 

6. Кад смо ушли у дворану, јела су већ била на столу. Судови су били сребрни, сто мраморан, дуг око два и по, а широк око два аршина. Преливао се у живим бојама у црвено, зелено, плаво, бело и жуто. Глатка ивица стола као длан широка, била је позлаћена. На средини стола стајала је плитка велика чинија, скоро аршин широка. На средини чиније била је постављена цев која је улазила у средњи стуб испод стола, а на тој цеви био је причвршћен кит изливен од сребра. Он је представљао оног кита који је из утробе избацио пророка Јону. Сам тај кит, без чиније, како су нам казивали, био је тежак двадесет фунти. Крљушт на њему изгледала је као злато уметнуто између друге, сребрне крљушти. С унутрашње стране обруча стојала су спојена два танка кола, једно сребрно, а друго позлаћено, а на њима плаве кристалне позлаћене чаше пуне пива. Касније су и вино у њих сипали.

 

7. Hoj a keď nad hlavou palošík im blisne:

To až hen v Budíne srdce pánom stisne!

Hory, šíre hory — to ich rodné dvory,

Hole, sivé hole — to ich volné pole —

A na tom Kriváni zámok murovaný:

Ktože tým pod slnkom volne žiť zabráni?!

Od Tatier k Dunaju ľudia si šepkajú:

Ber, pane, tie dane, však príde rátanie.

 

8. Синонiмы – йсе слова, близькi авать идентичнi за свойим смыслом єдно до другого, айбо разняться межи собôв звуковôв фôрмôв. Напримiр: вадитися – сважатися, веричи – шмарити – шпурити, домак – дôкус, райбати – прати, изясь – назад, неборак – калiча – сарака – сирохман – сигiнь, кôвтати – цоркати, кляґаниць – кочôня, клиниць – гвôзд, коло – пила, наглее – наремно, перше – переже, пещеный – манданый, фест – твердо – дуже – страшно, баламута – каламайка, бирує – годен, обстатися – лишитися, глумитися – збытковатися – смiховатися, костоватися – страховатися, мириґоватися – сердити – нервозити, порайити – шорити – харити, дотулитися – докынутися, сабôвка – шивкиня, уклянчити – удранчити – уманити, файта – фамилiя – родина, шатовати – пиловатися – спiшити, шовґориня – зовиця (братова жона). Примiры. Вадитися – грiх, бо свада в хыжи – тяжкый живот всiм. А сважатися даколи мало мож, авать поважити ци зважити (од важити) дашо на словах, бо ото не є опасно. Мигаль, неборак, чесный сирохман. Украйинська мова не знає глагол «тулитися», айбо хоснуює слово «притулок».

 

9. Kadli, neke večeri, zavije mećava tako gusta, pa bi se reklo da sto lebdjeli u snježnom oblaku. Moj babo sjeđaše uz vatru mrk. Samo koji put izišao bi da posluša i brzo se vratio tresući s kabanice snijeg. Spasoje podalje na ražnju vrtio ovna, a i nad vatrom ključao kotlić pun suhog mesa. Ne govorahu među sobom, a meni još manje, te naslućivah da se ima nešto dogoditi. Vrlo sam se bojao toga teškog očekivanja i muka, ali ne smjedoh da ih što pitam.

 

10. Pečivo s různými druhy náplně, kde je náplň vpravena dovnitř pečiva, je podstatně mladší než pečivo neplněné; příčinou je větší technologická náročnost i potřebná vyšší úroveň techniky tepelného zpracování. Jeho předchůdcem je pečivo neplněné, pouze potírané náplní. Názvy plněného pečiva ve staroslověnštině i v církevní slovanštině chybí, nacházíme je sporadicky teprve ve starších formách jednotlivých slovanských jazyků, nejčastěji se vyskytují v dialektech. Podle místa vzniku je lze rozdělit na názvy slovanského původu a na přejetí, ze sémantického hlediska na názvy motivované druhem náplně, na pojmenování podle činnosti související s plněním pečiva a na názvy motivované vzhledem pečiva.

 

11. Srěba je do so přez wuhenje dołhe, honi je z ćišćom přez płucowe roły a čisći je za nas wot sazow a smoły. Potom je z łučlanej wonju zhusća a wudychujo zas do njebja pušća. Ze sazow a smoły pak dźěła brikety, kachlam za picu čorne pelety - a z wotpadkow wobstatki za cigarety. Te kuri kumpel, hdyž so po dźěle kumpa a doma na hollywoodskej čumpjeli čumpa.

 

III. Сравните тексты. Сделайте выводы о том, на каком языке они написаны. Составьте словарь лексических соответствий и несоответствий.

 

1. Korczagin objął głowę rękoma I głęboko się zamyślił. Zaczął rozpamiętywać całe swoje życie, począwszy od dzieciństwa aż poostatnie dni. Jak przeżył te dwadzieścia cztery lata, dobrze czy źle? Przebiegając pamięcią rok po roku, badał swoje życie jak bezstronny sędzia i z głęboką satysfakcją doszedł do wniosku, że nie tak znów źle je przeżył. Lecz znalazł też niemało blędów, popełnionych ze zbytku fantazji, wskutek młodeqo wieku, a najczęściej z braku wiedzy. Co najważniejsze, nie przespał gorących dni, znalazł dla siebie miejsce w żelaznym zmaqaniu się o władzę dla proletariatu I ubarwił purpurowy sztandar rewolucji kilkoma kroplami własnej krwi.

 

2. Korčaqin složil hlavu do dlaní a hluboce se zamuslil. Před očima mu plynul celý život, od dětství až do posledních dnů. Prožil dobře nebo špatnĕ svých čtyřiadvacet let? Probíral v paměti rok za rokem, prověřoval svůj život jako nestranný soudce a s dobrým svĕdomím si přiznal, že neprožil život tak špatně.Ovšem, bylo v něm I nemálo omylů, učinĕných z hlouposti, z nezkušenosti a nejvíce z nevědomosti. Hlavnĕ však, že neprospal dny varu, našel své místo v líté srážce za moc a na rudém praporu revoluce je také nĕkolik kapek jeho krve.

 

3. Korčaqin si podoprel hlavu rukami a hlboko sa zamyslel. Pred očami mu prebehol celý život, od malička až do posledných dní. Dobre, a či zle prežil svojich dvadsat'štyri rokov? Preberal v pamäti rok za rokom, skúmal svoj živọt ako nestranný sudca a s hlbokým uspokojením zistil, že život neprežil najhoršie. Ale bolo v ňom aj hodne chýb, ktorých sa dopustil z hlúposti, pre svoju mladost' a najviac z nevedomosti. Ale čo je najhlavnejšie – neprespal búrlivé dni,našiel svoje miesto v železnom boji o moc a na purpurovej zástave revolúcie je aj: niekol'ko kvapiek jeho krvi.

 

4. Корчагин хвана главата си с ръце и тежко се замисли. Пред очите му премина целяит му живот, от детинство и до последни дни. Добре ли, зле ли преживе той двайсет и четири години? Като прехвърляше в паметта си година след година, проверявайки живота си като безпристрастен съдия, реши с удовлетвореност, че е приживял живота си не толкова лошо. Но имаше и не малко грешки, вършени от глупост, поради глупостта му, а най-много по незнание. А най-главното, не проспа пламенните дни, намери своето място в желязната схватка за властта, и върху червеното знаме на революцията има и няколко капки негова кръв.